Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Multilateralni i bilateralni krediti". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Универзитет у Београду

Економски факултет

Предмет: Економски односи Србије са иностранством

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Мултилатерални и билатерални кредити

Београд, 07.11.2009 године

Увод

Повољни услови на међународном тржишту капитала, на једноj, и измењен систем економских односа и задуживања у иностранству, на другој страни, довели су у периоду 1977-1982. до повећања југослoвенског средњорочног и дугорочног дуга за 10,6 милијарди долара. Због тога су се већ у 1982. појавиле тешкоће сервисирања дуга, кумулираног наjвећим делом у периоду 1979-1981. На крају 1982. дугови који нису на време враћени износили су око 250милиона долара.

То је у условима кризе међународних финансијских односа и репрограмирања обавезе великог броја земаља, довело до потпуног затварања финансијског тржишта за југословенске послoвне банке, а добрим делом и за Народну банку Југославије. Сервисирање југословенског дуга иностранству могло се решити или проглашењем мораторијума или репрограмирањем доспелих дугова у непосредним преговорима са страним повериоцима. Проглашење мораторијума довело би до ломова у производњи, као и у односима са страним партнерима – повериоцима, па се у 1983. приступило преговорима са страним повериоцима.

Примењена је формула мултилатералног механизма, у који су биле укључене стране комерцијалне банке, Банка за међународне обрачуне (BIS), међународне финансијске организације – Међународни монетарни фонд и Међународна банка за обнову и развој, као и владе 14 развијених земаља Запада које су одобриле или гарантовале кредите дате Југославији.

Мултилатерални и билатерални кредити

Према подацима Светске банке закључује се да су коришћени билатерални кредити имали осцилаторну динамику, али да их у основи карактерише тренд пораста.

Највећи део ових кредита су инвестиционог карактера и користе се на средњи рок, а њихова је намена финансирање значајних инвестиционих пројеката, отклањање платнобиланских тешкоћа земље корисника кредита итд.

Југославија се појављује као корисник кредита из приватних извора који су покривани гаранцијама владе, али су знатно неповољни у односу на јавне изворе, како због виших каматних стопа, тако и кроз претежно одобравање капитала на краће рокове.

Задуженост Југославије по овом основу расла је у анализираном периоду, па је стање ове врсте дуга у 1987.години за 764 млн. долара показивало већи износ у односу на кумулиран јавни дуг. У оквиру приватних кредита нарочито су неповољни краткорочни кредити приватних банака, али су они били неопходни за решавање проблема финансирања дефицита платног биланса, као и проблема екстерне ликвидности.

Средства из јавних извора углавном имају дугорочни карактер и користе се као финансијска подршка за изградњу привредне и ванпривредне инфраструктуре.

Кредитори

У анализираном периоду Југославија је користила кредите међународних финансијских организација, комерцијалних банака, влада појединих земаља и осталих кредитора (добављача).

Међународне финасијске организације.

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]